Osim ako ne planiraš komunicirati samo najjednostavnijim rečenicama u nominativima, kao što su „Ja Tarzan, ti Jane”, u nekom ćeš se trenutku u svakodnevnom govoru susresti i s konjugacijom glagola.
Konjugacija glagola, u njemačkom kao i u mnogim drugim jezicima, podrazumijeva korištenje korijena, tj. osnove glagola i dodavanje sufiksa (odnosno prefiksa ukoliko se radi o participima). Kada je riječ o nepravilnim glagolima, korijen je u određenim glagolskim vremenima izmijenjen, a nastavci nisu uvijek isti.
No, ne bismo ih trebali smatrati iznimkom. Veliki je broj nepravilnih glagola, a neki su od njih među najčešće korištenim riječima u njemačkom jeziku.
Infinitivi njemačkih glagola
Infinitive bismo mogli nazvati osnovnim, rječničkim oblicima glagola. U hrvatskom ih jeziku možemo prepoznati po infinitivnim nastavcima -ti i -ći (kuhati, peći), dok u njemačkom jeziku na osnovu dodajemo nastavak, tj. sufiks -en (machen, kommen).
Nauči kako tvoriti prezent na njemačkom jeziku
Kao i u hrvatskom (a i engleskom jeziku koji vjerojatno već znaš do određene razine), u njemačkom jeziku također imamo prezent kojim izražavamo sadašnje vrijeme.
Prezent njemačkih glagola
Njemački prezent koristimo za:
- radnje koje se događaju u sadašnjosti (Ich gehe jetzt ins Kino. Idem u kino.)
- radnje koje će se dogoditi u bližoj budućnosti (Morgen gehen wir ins Kino. Sutra idemo u kino.)
- radnje koje se događaju konstantno ili za činjenična stanja (Das Kino ist ein beliebtes Freizeitangebot. Kino je popularna zanimacija za slobodno vrijeme. Die Erde dreht sich um die Sonne. Zemlja se okreće oko Sunca.)
Prezent u njemačkom jeziku tvorimo od osnove i sljedećih nastavaka:
machen (raditi):
- lice jednine: Ich mache
- lice jednine: Du machst
- lice jednine: Er/Sie/Es macht
- lice množine: Wir machen
- lice množine: Ihr macht
- lice množine/2. lice jednine (Vi): Sie machen
To je lakši dio. Nepravilni glagoli (vidi ispod) ponekad se prilagođavaju kako bi omogućili konjugaciju i, kao i u mnogim drugim jezicima, glagol sein (biti) jest nepravilan, no prezent je prilično jednostavan.
Također, mnoga se druga glagolska vremena tvore od pomoćnog glagola u prezentu i glavnog glagola u infinitivu ili participu.
Izražavanje budućnosti u njemačkom jeziku
Kao što smo već vidjeli, u njemačkom se ponekad budućnost može izreći i prezentom. Osim toga, u njemačkom jeziku postoje i buduća glagolska vremena.
Konjugacija Futura I.
Futur I. u njemačkom jeziku koristimo kada izričemo:
- namjeru (Ich werde meine deutsche Grammatik verbessern.)
- radnje u daljoj budućnosti (Eines Tages werden wir auf dem Mars leben.)
- radnje u bližoj budućnosti u kontekstima gdje bi korištenje prezenta bilo zbunjujuće
Futur I. tvorimo na način da pomoćnom glagolu werden dodamo infinitiv glagola.
Konjugacija glasi ovako:
Ich werde machen
Du wirst machen
Er wird machen
Wir werden machen
Ihr werdet machen
Sie werden machen.
Werden kao konjugirani glagol zauzima drugo mjesto u glavnoj rečenici, dok infinitiv dolazi na kraj rečenice (Ich werde morgen ins Kino gehen. Sutra ću ići u kino.). Ne zaboravi kako i predikati utječu na padežne oblike ostalih dijelova rečenice. U zavisnim rečenicama werden dolazi na kraj surečenice, nakon infinitiva (Du sagtest, dass er morgen ins Kino gehen wird. Rekao si da ćeš ići u kino).
Konjugacija Futura II.
Futurom II. izražavamo radnje koje su završene, bilo da govorimo o budućim događajima ili o događajima za koje se pretpostavlja da su završeni u trenutku kada se o njima govori (Er ist nicht gekommen, es wird ins Kino gegangen sein. Nije došao, bit će da je otišao u kino.).
Njemački se Futur II. tvori na sljedeći naćin:
werden (konjugirani) + particip glavnog glagola + infinitiv pomoćnih glagola haben ili sein:
Ich werde gemacht haben Ich werde gegangen sein
Du wirst gemacht haben Du wirst gegangen sein
Er wird gemacht haben Er wird gegangen sein
Wir werden gemacht haben Wir werden gegangen sein
Ihr werdet gemacht haben Ihr werdet gegangen sein
Sie werden gemacht haben Sie werden gegangen sein
Prijelazni glagoli (koji uz sebe imaju izravni objekt) stoje uz pomoćni glagol haben, a glagoli kretnje, stanja ili izražavanja promjene stoje uz pomoćni glagol sein.
Izražavanje prošlosti u njemačkom jeziku
Kao i u hrvatskom, njemački također dopušta nekoliko načina izražavanja prošlosti. Prošla glagolska vremena u njemačkom jeziku jesu perfekt, preterit i pluskvamperfekt.
Preterit u njemačkom jeziku
Preterit se u njemačkom jeziku koristi za izricanje radnji koje su se dogodile i završene su u trenutku govora. Postaje sve rjeđi u usmenoj komunikaciji, no i dalje se koristi u pisanom jeziku. Na hrvatski bi se jezik mogao prevoditi aoristom ili imperfektom - koji su također pomalo arhaični i ne koriste se često.
Konjugacija podrazumijeva dodavanje nastavka t između osnove i sufiksa koji se koriste za tvorbu prezenta:
Ich machte
Du machtest
Er machte
Wir machten
Ihr machtet
Sie machten
Tvorba perfekta
Perfekt se u njemačkom jeziku koristi za izražavanje radnji koje su gotove u trenutku kada se o njima govori.
Njemački se perfekt tvori konjugacijom pomoćnih glagola haben i sein u prezentu i dodavanjem participa:
Ich habe gemacht Ich bin gekommen
Du hast gemacht Du bist gekommen
Er hat gemacht Er ist gekommen
Wir haben gemacht Wir sind gekommen
Ihr habt gemacht Ihr seid gekommen
Sie haben gemacht Sie sind gekommen
Pluskvamperfekt u njemačkom jeziku
Pluskvamperfekt koristimo za opisivanje neke radnje koja se dogodila prije neke druge prošle radnje:
Ich hatte die Kinokarten online gekauft, bevor du mir von der Party erzählt hast. (Već sam bila kupila karte za kino online prije nego što si mi rekao za zabavu.)
Pluskvamperfekt tvorimo na način da pomoćnom glagolu haben ili sein u preteritu dodamo particip:
Ich hatte gemacht Ich war gekommen
Du hast gemacht Du warst gekommen
Er hat gemacht Er war gekommen
Wir haben gemacht Wir waren gekommen
Ihr hattet gemacht Ihr wart gekommen
Sie hatten gemacht Sie waren gekommen
Pomoćni glagoli u njemačkom jeziku
Prilikom konjugacije glagola na njemačkom jeziku važno je da se sjetiš sljedećeg:
Pomoćni glagol werden koristimo za buduće vrijeme i za pluskvamperfekt.
Pomoćni glagol haben koristimo za prijelazne glagole u prošlom vremenu.
Participi u njemačkom jeziku
U njemačkom jeziku postoje dva participa - u prezentu i perfektu. Bitno je znati njihove oblike s obzirom na to da su jedan od ključnih elemenata za tvorbu mnogih glagolskih vremena.
Particip prezenta
Particip prezent u njemačkom može funkcionirati kao pridjev ili prilog.
Kao pridjev pruža dodatne informacije o imenici, npr. eine tanzende Ratte (štakor koji pleše), ili tvori participsku surečenicu, npr. eine den Waltzer tanzende Ratte (štakor koji pleše valcer).
Kao prilog označava istovremenu radnju, npr. Er ging tanzend die Straße runter (Išao je niz ulicu plešući).
Tvori se dodavanjem -end na glagolsku osnovu.
Particip perfekta
Većina participa perfekta tvori se dodavanjem prefiksa ge- i sufiksa -t na osnovu glagola:
Du machst. Du hast gemacht.
Es schneit. Es hat geschneit.
Ich kaufe. Ich habe gekauft.
Imperativ u njemačkom jeziku
Prije nego što započneš učiti njemački jezik, vjerojatno ti je već poznat neki imperativ koji zlobnici koriste u TV serijama. Imperativ se koristi za izricanje naredbi ili uputa, poput Gib mir die Fernbedienung! (Daj mi daljinski!) ili Nimm die nächste Straße rechts, dann fahre gerade aus. (Na prvom skretanju skreni lijevo, zatim ravno).
Imperativ obično tvorimo tako samo osnovom glagola za 2. lice jednine i dodavanjem sufiksa -t za množinu. Na primjer:
Jednina: Mach! (Učini!)
Množina: Macht! (Učinite! - množina)
Ako glagol završava jednim suglasnikom, u 2. licu jednine dodaje se -e:
Gehe! (Idi!)
Reite! (Vozi!)
Za glagole koji završavaju na -t, u množinu se umeće -e između dva slova t: Reitet! (Vozite!).
Za naredbe ili upute koje su upućene s poštovanjem koristimo Sie s glagolom koji završava na -en:
Machen Sie!
Kommen Sie!
Bitno je zapamtiti da zamjenica Sie koju koristimo kao izraz poštovanja u formalnim situacijama uvijek mora počinjati velikim početnim slovom.
Naredbe se također mogu pojaviti u infinitivu, a u tom slučaju glagol dolazi na kraj rečenice:
Stifte fallen lassen!
Učenje nepravilnih glagola u njemačkom jeziku
Njemački nepravilni glagoli (kao što ćeš otkriti tijekom učenja njemačkog jezika) jesu glagoli koji u određenim vremenima mijenjaju korijen.
Obično se to događa u:
- imperativu
- preteritu
- participu perfekta
- konjunktivu (o kojemu još nismo učili u ovoj objavi)
Ich trinke, ich trank, ich habe getrunken. Trink!
Ako učiš i engleski jezik, koncept nepravilnih glagola vjerojatno ti je već dobro poznat. Slična je situacija i u engleskom jeziku: drink, drank, drunk.
Mnogi njemački nepravilni glagoli mijenjaju samoglasnik u glagolskoj osnovi i dodaju sufiks u -en umjesto “-t” za particip perfekta, ali neki su toliko nepravilni da ih jednostavno moraš naučiti napamet. Čudno (ili ne, budući da njemački i engleski jezik dijele isti korijen, tj. oba jezika dolaze iz skupine germanskih jezika), mnogi glagoli koji su nepravilni u engleskom nepravilni su i u njemačkoj gramatici. Za sve nedoumice u vezi s glagolima uvijek možeš pronaći odgovore u raznim knjigama i priručnicima.
Svidio vam se ovaj članak? Zapiši to!
Loading...
